Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
O jednoj "društveno opasnoj predstavi"
Komentari (48)
1
ponedeljak, 02 decembar 2013 17:33
Mitar
Tankog li glasića,
Od Ane Tasića,
I od Ane jadne,
Ocene su gadne,
Ali Srbin zna,
Da je ocena sa DNA.
Zna Srbin istinu,
Jednu, jedinu,
Niko ga neće dovesti,
Do promene svesti.
Preporuke:
94
6
2
ponedeljak, 02 decembar 2013 18:03
Šta je čudno?
Dotična kritičarka je očigledno zadojena veličanstvenim delom Basare i Srbljanovićke
Preporuke:
114
3
3
ponedeljak, 02 decembar 2013 19:06
Ent
"Srpsku trilogiju" od Stevana Jakovljevića trebalo bi uvesti kao lektiru u srednje škole. Kritičarka je očigledno nije pročitala i nije joj stalo do Srbije.
Preporuke:
81
4
4
ponedeljak, 02 decembar 2013 19:48
Arnie
Imao sam zadovoljstvo da sa suprugom gledam baš ovu pretpremijeru u Narodnom pozorištu (na 2. galeriji) i sutradan sam se zaista neprijatno iznenadio čitajući kritiku o predstavi ,objavljenu u Politici.Nisam verovatno dovoljno pozorišno avangardan da mi se sviđaju predstave poput Čekajući Godoa (usput da pomenem ni danas ne kapiram šta je jadni autor hteo da kaže),ali znam da mi se predstava prilično svidela.Pošli smo samo zato što moja supruga voli Ivana Bosiljčića,pa smo ove sezone gledali i Zonu zamfirovu i Jasmin na stranputici i Rebeku (U Madlenijanumu).Predstava je počela impresivnom muzikom,scenografija je upravo fantastična,ne verujem da je neko mogao bolje da dočara rovove i front,a završna scena je izmamila suze kod većine gledalaca.Pomislio sam sutradan- je li ta mlada žena uopšte gledala onu istu predstavu koju smo mi gledali...zbilja je li ????Gospođa Tasić ima veliku sreću da je moja žena ne poznaje ,inače se ne bi dobro provela...završila bi sa pozorišnom kritikom zanavek..
Preporuke:
77
8
5
ponedeljak, 02 decembar 2013 20:41
fristajlo
Prvo- predstava jeste društveno opasna; setimo se- gužva u SFRJ je krenula sa predstavom "Golubnjača". Iz pozorišta često kreću pobune.
Drugo- molim za malo razumevanja za Anu Tasić (koju ne poznajem, prvi put čujem za nju)- sa nekakvom drugačijom kritikom ne bi dočekala ni petak u "Politici". Znamo kako se kadrira u "srpskim" medijima, valjda?
Treće- a ko kaže da ova mlađa generacija uopšte kapira svu tragiku i dubinu takvih dela? "Srpska trilogija" Jakovljevića je malo preteško delo da do njegove suštine stigne neko školovan "po Bolonji", Megatrendovima" i sličnom. Za to treba poširoko poznavanje materije, koju mlađahna Ana izgleda- nema.
Još sa žutim pramenom svesti- šta očekivati?
Malo je Srba ostalo sposobnih da dosegne epiku ovog dela; nemamo, realno, ni glumaca koji to mogu da iznesu, ne više.
Treba dozvoliti i tu mogućnost- da predstava i nije baš- najuspelija.
A Ana Tasić je, realno, tako malo bitno ima, spram jednog Jakovljevića, da je meni sve ovo po malo i komično...
Preporuke:
51
3
6
ponedeljak, 02 decembar 2013 21:41
Moravac
Nije Ana ni mlada ni nepoznata godinama je u raznim zirijima po Komesrskim kriterijumima. Zadnjih 10 godina je glavni selektor ili kako se to vec zove festivala Dani komedije u Jagodini.
Preporuke:
45
3
7
ponedeljak, 02 decembar 2013 21:49
Hadži-Đera
Verovatno joj je ideal amerikanski pseudo-mjuzikl "Kosa", pa sve naše tragedije poredi sa stranim zabavama.
Preporuke:
38
3
8
ponedeljak, 02 decembar 2013 22:07
hm
Malo vas je, ali ste zato nebitni!
Preporuke:
3
27
9
ponedeljak, 02 decembar 2013 22:29
fristajlo
Moravac
Nije Ana ni mlada ni nepoznata godinama je u raznim zirijima po Komesrskim kriterijumima. Zadnjih 10 godina je glavni selektor ili kako se to vec zove festivala Dani komedije u Jagodini.
Mislim da ste upravo potvrdili moje konstatacije; u žirijima- 10 zadnjih godina.
Biti u žirijima u vreme "žutice nikako nije neko afirmativno priznanje sposobnosti, već političke podobnosti, koja isključuje kompetentnost- a priori.
A t, što je selektor dana komedije u Jagodini- e, to je negde u rangu venecijanskog bijenala, valjda!?
Tasićeva, naprosto, nije kalibar koji može da dobaci do Jakovljevića; čak i da jeste- kako, kad je "žuta"?
Jer, da nije žuta, ne bi bila u "kulturnoj" redakciji "Politike", zar ne?
Preporuke:
53
3
10
ponedeljak, 02 decembar 2013 23:09
G.S.
Sve u istom silu,da srbiju privole,na šta?
Može li se sve to razumeti?
Our first stop: A nostalgic amusement park in northern Serbia that recreates Marshall Tito's Socialist Federal Republic of Yugoslavia with startling accuracy and grimness.
Watch the rest here!
Part 1/5: http://bit.ly/Balkans-1
Part 2/5: http://bit.ly/Balkans-2
Part 3/5: http://bit.ly/Balkans-3
Part 4/5: http://bit.ly/Balkans-4
Part 5/5: http://bit.ly/Balkans-5
Preporuke:
4
2
11
ponedeljak, 02 decembar 2013 23:43
G.S.
Ekart Tol demonstrira kako se osloboditi starih šema razmišljanja.Preporučujem svim jugonostalgičarima.Nadam se da će prihvatiti,a kad to urade svima nama će biti bolje.
Vučinić je dobro prepričao Tasićkinu kritiku, ali pošto ljudi koji je nisu čitali ne mogu da veruju da Politika 2013. objavljuje ideološke ocene jedne predstave kao "društveno opasna" i "nazadni diskurs", evo linka: www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/Pseudopatriotski-sund-ponovo-napada.sr.htmlSramota je kakvo je politikantsko, kvazi-estetičarsko ...objavila Politika - rubrika Kultura i Kulturni dodadak su se zaista pretvorili u E-novine ili Beton. Odvratno!
Preporuke:
43
2
13
utorak, 03 decembar 2013 01:12
Milan Šećerović
Vladislav Ribnikar, osnivač "Politike", rezervni kapetan, poginuo 1. septembra 1914.
Darko Ribnikar, njegov brat, urednik "Politike", rezervni kapetan, poginuo 31. avgusta 1914.
Verujem da se kosti ove dvojice junaka prevrću u grobu kad vide gde je stigla njihova "Politika".
Preporuke:
53
1
14
utorak, 03 decembar 2013 01:15
Deretić
Drukčijoj tradiciji srpske proze pripada Stevan Jakovljević (1890-1962), biolog po struci. Njegovo glavno delo Srpska trilogija (1937), u stvari romansirana istorija Srbije u prvom svetskom ratu, data iz perspektive malog čoveka, učesnika u ratu, doživela je neobičnu popularnost kod čitalaca i sve do danas nije se prestala preštampavati. Toj popularnosti nisu smetale ni sve one slabosti na koje je kritika od početka ukazivala: diletantizam, reporterska površnost, rasplinutost, faktografizam, suvoparnost, slabosti koje su još naglašenije u drugim njegovim romanima.
Ovo nije Ana Tasić, nego Jovan Deretić. Pa ako vam je on ideološki ostrašćeni antisrbin, ili šta ste već priplepili nesrećnoj kritičarki, onda aferim.
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića, kojima patriotski patos inače nije stran.
Preporuke:
6
50
15
utorak, 03 decembar 2013 01:39
Zdravko
Sve to je izašlo ispod šinjela Latinke Perović, komunističkog gaulajtera Srbije. Kakvi liberali kakva papazjanija! Svojevremeno početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka kada je ova sadašnja perjanica demokratskih misaonih isprdaka, suvereno vladala porobljenom i okupiranom Srbijom desilo se i ustaško proljeće. Ujaci su rušili avione,ubijali ambasadore, dizali kina po Beogradu u vazduh, otimali avione, ubacivali terorističke grupe po Bosni. Znači sve iz arsenala crnog terora. Za to vrijeme Srbija spava rasčerečena na tri dijela, Kosmet, Vojvodinu i UŽAS, užu Srbiju. Tada, ikona današnjih antisrba i zakletva nadobudnih eurofanatika, na nekom od Kongresa komunističke partije, dalekosežno i dubokoumno zaključuje da JESTE hrvatski nacionalizam opasan ali IPAK velikosrpdki nacionalizam i hegemonija je opasniji. E takvi još gmižu po Beogradu, još uvijek rade za strane centre moći i žive. Pa njih ni Bog neće, ali drugosrbijanci oduševnjeno kliču LATINKA VJEČNO! Kući je vodite ili u Kuću cvijeća!
Preporuke:
44
3
16
utorak, 03 decembar 2013 01:39
Srbin
Danas behu rane na sve strane,
ali rana kaplara Živana
ponosnija od Kajmakčalana.
Visi ruka na dve krvne grane,
al govori kaplare Živane:
"Imal koga vojnika u puku
da otkine moju desnu ruku,
da mitraljez prvi ne prestane"
Proste rane,kaplare Živane.
Ovo bejahu očevi i dedovi,a ko su ovi sada?
Preporuke:
34
3
17
utorak, 03 decembar 2013 05:58
Gordana
Pa, znate, ovima i ovakvima smeta bilo sta iz srpske istorije koja nas oslikava kao herojski i slobodarski narod. Mi smo , po njima , genocidni od Prvog Srpskog Ustanka(profesor istorije?????? na Beogradskom Univerzitetu Dubravka Stojanovic).Ubijali smo Turke!?Nerece, zena, sta smo to trebali da radimo.
Nemamo mi cime da se pohvalimo. Kakav, Njegos, Andric, Cosic, Jakovljevic,...Trice!
Ali zato vec stolecima ceo svet gusi "herojska" prica o "Ricardu lavlje srce" od obdanista (mac u kamenu), Robin Hudu, Ratu Sever Jug, ...i ostalim storijama "milog" nam zapada.To su "prave" vrednosti u koje hoce da nam promene svest.
Pa , vredi se ugledati na njih ,bar , kako se prezentira i cuva sopstvena istorija.
Moramo raazmisliti, pristajemo li na tu promenu svesti!
Preporuke:
24
2
18
utorak, 03 decembar 2013 06:32
Tasićka a plaši se svog naciona!?!
Univerzalističkinja-kritičarkinja čarka po kloaki jer misli da se to od nje očekuje od onih od kojih očekuje mrvu počasti i trun sinekure.
Preporuke:
23
2
19
utorak, 03 decembar 2013 06:47
Ultravizitor
Da nas je malo ne bi dolazio da vidiš gde smo, nego bi uživao u komforu koji ti pruža tvoja većina, hmče. Nego reč je o evroplaćenim kritičarima čiji je zadatak da pljuju po domaćoj a veličaju evrookupatorsku, uglavnom anglošvapsku radinost. I neka pljuju, dok ih je mi smo svesni da vredimo a da su oni mali kako jesu te dižu dreku da ih primetimo.
Preporuke:
25
1
20
utorak, 03 decembar 2013 09:23
Karl Marks-naš duhovni vođa
Književna porodica Jakovljević ima časno mesto u srcima i dušama muškaraca i žena predratne Srbije.
Kog je pametnog i mudrog čoveka ikada interesovalo šta dezinformiše i spletkari tabloidni list POLITIKA?
Preporuke:
17
2
21
utorak, 03 decembar 2013 09:32
logika
Kako je to komično kad neko kaže da je predstava društveno opasna! Zvuči, onako, kao komunistička kritika, koja se nikada, naravno, nije stvarno plašila predstava, ali su joj one, kao i knjige, pesme, filmovi i drugo dobro dolazili da održava nivo opasnosti od "unutrašnjeg i spoljašnjeg neprijatelja" da bi oni još decenijama mogli da dembelišu i rotiraju se u vrhovima vlasti (kao i ovi danas, "demokrate"). Komično je bilo,naravno, što se neka vlast kao plaši jedne predstave, pesme, filma ili slike jer ta vlast je čvrsto držala u rukama tajne službe, policiju, doušnike i jednu od najjačih vojski u Evropi!
Tako i sada: nisu opasni ovi karakteri na vlasti kupljenih diploma i biografija koji rastaču državu, nije opasan osiromašeni uranijum u zemlji i vodi, nisu opasne hiljade sati TV programa dnevno s banalnim ili vulgarnim sadržajem, nije opasno ... već je opasna predstava koju gleda par stotina gledalaca dva puta mesečno kojima je to društveni izlazak i vrsta zabave ...
Preporuke:
27
1
22
utorak, 03 decembar 2013 09:34
Jadni kritičari su oni
Koji trube da je "Srpska trilogija" loša, a veličaju recimo jednog Krležu.
Čija je jedina veličina u tome što je bio Titov pajtos.
Preporuke:
35
1
23
utorak, 03 decembar 2013 09:46
Drug Tasa
Svaki nacionalizam je opasan a srpski je najopasniji!
Preporuke:
3
19
24
utorak, 03 decembar 2013 11:05
Odbrana i poslednji dani
Trla Ana lan da joj na daskama, koje život znače, prođe dan. Možda bi bilo dobro da nam elaborira da li su "Otpisani", koje godinama reprizira medijski servis, društveno opasni? Obzirom da su Nemci opet postali velike svetske babaroge. Da li to Tasićka hoće da kaže da je srpsko ubijanje Nemaca kroz istoriju društveno opasna aktivnost? Ova mi njena kritika nekako korespondira sa istorijskim revizionizmom Prvog svetskog rata, koji se širi planetom kao epidemija. Na stranu umetničko vrednovanje predstave, ali ovo moralno-političko vrednovanje nije ništa drugo nego obično šarlatanstvo. Pa, da budemo šarlatani do kraja..nastavak
Preporuke:
17
1
25
utorak, 03 decembar 2013 11:06
Odbrana i poslednji dani
Neko je spomenuo Godoa. Ono Beketovo: "Treba da se pokaju, zato što su se rodili" ovaploćeno je u ovoj Aninoj kritici. Na tome se zasniva njen diskurs o srpskom stradanju u Prvom ratu. Kad skitnica Vladimir sagledava svoj jadni i promašeni život on kaže : "Sutra, kad se probudim, ili kad pomislim da sam se probudio, šta li ću reći o današnjem danu". Zar ovo,kolebanje svesti šta je bilo juče, a šta je bilo danas, nije relativizacija istorije, koja otvara mogućnost za revizionizam i svakojake manipulacije koje iz njega mogu da proisteknu. Uzgred, da li je "Čekajući Godoa" društveno opasna pozorišna predstava? Dva nikome potrebna čoveka jedini spas vide u vešanju o drvo. To je za njih jedina upotrebna vrednost drveta.
Preporuke:
17
0
26
utorak, 03 decembar 2013 11:21
Bezopasan tip
Posve sam bezopasan i to mi je toliko dosadno da ne mogu više da se smislim. Taman ću da odem da gledam ovu predstavu da postanem i ja društveno opasan tip. Svi će da kažu: "On je gledao trilogiju, i to najopasniji deo. Mnogo je opasan po društvo i okolinu". A ja ću da se ponosno krećem kroz to društvo i okolinu, i prezentujem opasnost na svakom koraku. Postaću popularan i deliću autograme.
Preporuke:
26
0
27
utorak, 03 decembar 2013 11:42
drugosrbijanska zavrzlama
Jedno je biti univerzalan, a drugo univerzalni daljinski rukovođen iz Brisela. Kritika je iz ugla epskog, Brehtovog pozorišta i na tragu je pokušaju drugosrbijanske instalacije fašizma iliti nacizma u srpsko društvo.
Preporuke:
19
0
28
utorak, 03 decembar 2013 15:42
brm
hmm
"Malo vas je, ali ste zato nebitni!"
za razliku do nas - dvojice
Preporuke:
3
9
29
utorak, 03 decembar 2013 18:04
fristajlo
Deretić
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića
-koji je, jel'te, nepogrešiv...
Mogu da se kladim da ste oduševljeni Pavićem, jer je on odlično dočekan od kritike, jednako kao i od snobovske publike. A ispraznije i besmislenije knjige od rata na ovamo niko ne napisa; na prste da pobrojiš mazohiste, koji je nisu "batalili" pre polovine...
Pišete latinicom; to je još jedna indikacija.
Nekima je stil sve; Jakovljeviću- samo oruđe.
On se bavio suštinom, i narodskim jezikom opisao tragiku, koju mnogi nisu u stanju ni tako uprošćenu da shvate.
Dr'šte se Vi kritike, i smarajte Pavićima, Kiševima i sličnim snobovskim autorima.
pustite prost narod da se "zamajava" sa netalentovanim Jakovljevićem.
Nema narod pojma o kritici, nit' ga interesuje. Ovakva, kakva je- ne služi ničemu.
Preporuke:
19
3
30
utorak, 03 decembar 2013 18:22
Soko sa Grmije
Važan tekst g. Vučinića. Da li će ga objaviti Politika?
Preporuke:
9
0
31
utorak, 03 decembar 2013 22:12
Turas
Ana je pripadnica osavremenjene "intelektualne elite" srbskoga društva zapadnih prerogativa. Ta takozvana lumpen-elita je na drskom potezu stvaranja novoga EU izraza i ne preza kao "dijamant" margarin da se svuda meša.Tragedija je što ovakav šund nalazi odjeka i nažalost nekritičnost publike .
Preporuke:
8
0
32
utorak, 03 decembar 2013 22:31
Turas
"Drug Tasa
Svaki nacionalizam je opasan a srpski je najopasniji! " Zato ste vi "Drug"Taso! Kao takvom jasan mi je nivo vašeg obrazovanja kao i jugoslovenska orijentacija .To vam tvrdi jedan srbski nacionalista.
Preporuke:
8
0
33
utorak, 03 decembar 2013 22:33
seljak bezemljaš
"Kritika" koja je predmet teksta gospodina Vučinića
strahovito zaudara na titoizam.
(titoizam- ..degeneracija od staljinizma ka totalitarnoj katoličkoj ideologiji Srednje Evrope,između dva svetska rata. Milorad Ekmečić
DIJALOG PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI)
Prepoznatljiv rukopis "poštene inteligencije".
Prvo sam pomislio da Politika objavljuje iz
arhive OZNe ili UDBe denuncijacije koje je "poštena
inteligencija" slala službi.
Pa sam mislio da je vremeplov. Nešto iz bogate istorije Politike.
Kad ono.Opet OKLEVETANI RAT. A mi bez Crnjanskog.
"Pod svojom maskom oni nisu gađali avet rata, nego Srbiju" Pisaće Crnjanski.I još...
"optužbe da je srpstvo izazivač rata....
to su bile, za vreme rata, parole naših najgorih neprijatelja. Posle rata,zanimljivo naših pacifista."
"Ono (srpstvo)se troši kao stena kap po kap, s godine u godinu frankovluk će da ga izloka" i poručivao:
"POGLEDAJMO KAKO STVARI STOJE SA ČISTO SRPSKOG INTERESA"
Preporuke:
12
0
34
utorak, 03 decembar 2013 22:40
Miroslav Andjelkovic
Ima Ana i afiirmativnih kritika pozorisnih predstava. Kao npr pohvala Frljicevom "Djindjicu" pod naslovom "Etika protiv estetike" objavljena 20.05.2012.
Dakle, eticno je povracati po srbskoj zastavi, mada je po malo neestetski!
Ima tri godine kako ne citam to nemacko glasilo, mada sam do trenutka prestanka citanja istog, objavio preko 800 kriitickih komentara neprestano ratujuci sa Tanjom Petrovic, urednicom elektronskog izdanja.
Preporuke:
12
0
35
sreda, 04 decembar 2013 11:08
seljak bezemljaš
nastavak
Šta su stvarno "pod svojom maskom" gađali hajkači na Crnjanskog, otkriće se 1944.g.
"internacionalisti", "levičari",itd, priču o
"socijalnoj pravdi" pričali su u funkciji
rešenja "nacionalnog pitanja".
Ono što nisu mogle da postignu sve kaznene ekspedicije od 1804, spolja, postigli su"levičari" iznutra. Da je srpski etnički prostor od Beograda do Vranja. Tako je 1944.g, izvršena revizija Prvog Svetskog rata. Poništeno je pravo, masovno stiglo završetkom rata a na ovim prostorima obezbeđeno pobedom na Kajmakčalanu.
"Kritičarka" naravno ne razmišlja o ovome. Ona ide
širokim drumom. To je put kojim su prošle silne kaznene ekspedicije.Što peške, što sa bombarderima.
Put kojim su prošli "levičari". Na tom putu je i
"nemilosrdno uništenje reakcije" što Politika objavi 5 novembra 1944 iz pera Marka Ristića, koji se pozva na Koču i Peku. Carski je to drum.
nastavak
Preporuke:
8
0
36
sreda, 04 decembar 2013 11:58
seljak bezemljaš
nastavak
Ne možemo od osrednjaka,(mediokriteta9, očekivati da krči nove puteve. On (ona) ide utabanom stazom.
Gleda od kuda vetar duva, i odakle pare stižu.
Objavljen je što javni što tajni rat suverenosti država. Nezavisnost se nagriza, virtuelnim javnim mnenjem, koje se finansira od strane zapadnih država.
Kada je to tako, šta da radi osrednjak već da zvoni, "na larmu",da lupa u doboš, u zvečku. Da prijavi
"društveno opasnu pojavu". Da javi da nije skrenuo, (skrenula) sa širokog carskog druma. U neku ruku je to i dozivanje drugih. Tako se hajkači dozivaju.
Naravno da je "internacionalizam"kao izraz malograđanske sreće, prisutan na tom putu.
Gde je tu list Politika.
nastavak
Preporuke:
6
0
37
sreda, 04 decembar 2013 19:57
Arnie
U jednom od komentara, neko je (verovatno greškom) Pavića i Kiša nazvao snobovskim autorima. Ne bi bilo loše da ponekad pročitate to što ste napisali pre no što pošaljete.Brkati Pavića,Kiša,Selenića, Pekića,Gorana Petrovića i ostale naše gromade ,sa možda Basarom ne razumem i već teško mogu da opravdam.Ovako etiketirati i nazivati Pavića i Kiša...to stvarno nije u redu.Da je tako nešto prilepljeno ambasadoru Basari,Mojsilovićkama,Kuićkama i sličnim književnim gromadama,e za to bih već stvarno imao razumevanja...
Preporuke:
10
1
38
četvrtak, 05 decembar 2013 01:07
fristajlo
Arnie
U jednom od komentara, neko je (verovatno greškom) Pavića i Kiša nazvao snobovskim autorima.
Nije greškom- oni jesu autori snobovske Srbije.
Ako ste čitali "Hazarski rečnik" ili "Grobnicu za Borisa Davidoviča", (i to do kraja!) i to Vam se dopalo (!?)- kvalifikovali ste se za "krug dvojke".
No, samim tim- izgubili nešto važnije, o čemu ne bih ovde.
Erneste, Erneste...
Ne gubite vreme na reklamirane sa zapada, ako sebe smatrate Srbinom.
Ukoliko se ne smatrate, izvinjavam Vam se- bejah u zabludi.
Erneste.
Preporuke:
1
10
39
četvrtak, 05 decembar 2013 02:17
Tomas
Žena je pisala poѕorišnu kritiku a u celom jednom stupcu citira književne prikaѕe Jakovljevićevog romana iѕ nekog tamo vremena. Odakle joj ѕaključak da se od jednog slabijeg kljiževnog dela ne može napraviti dobra drama? Odmah se videlo da je ostrašćena, naročito kad govori o pseudopatriotiѕmu. Odakle joj pravo da govori o našem patriotizmu i da ga naziva lažnim? Očito da pojma nema da su samo trojica srpskih pisaca pisala o Prvom svetskom ratu i stradanju srpskog naroda - Ćosić, Rastko Petrović i Stevan Jakovljević. To je njoj mnogo! Ne daj bože da neko od nas voli svoju ѕemlju! Blamaža, velika blamaža.
Preporuke:
4
0
40
četvrtak, 05 decembar 2013 12:42
...
fristajlo
neko je (verovatno greškom) Pavića i Kiša nazvao snobovskim autorima."
Nije greškom- oni jesu autori snobovske Srbije."
Između Pavića i Kiša ne postoji paralela koju vi podrazumevate. Između njih takođe postoji razlika i u formatu.
Preporuke:
11
0
41
četvrtak, 05 decembar 2013 12:46
...
Tomas
samo trojica srpskih pisaca pisala o Prvom svetskom ratu i stradanju srpskog naroda - Ćosić, Rastko Petrović i Stevan Jakovljević"
Više, mnogo više...I mnogo slabije od pomenutih. Poslednji u nizu je Aleksandar Gatalica, "Veliki rat" 10. izdanje 2013. Uložio je silan trud, a nije morao.
Preporuke:
9
0
42
četvrtak, 05 decembar 2013 19:39
Arnie
Nije sramota ne znati nešto,sramota je ustrajati u neznanju.Ako dotični gospodin nije pročitao kompletan opus Danila Kiša, ja zaista osećam žaljenje i iskreno mu preporučujem da to što pre učini.Veruj mi prijatelju, mnogo si u životu propustio.Zato ne žuri sa replikom...daj sebi vremena da postigneš nešto više od onoga što misliš da znaš ili jesi...vredeće veruj mi...budi istrajan i čitaj....samo dugo i uporno čitaj i prestaćeš sa paušalnim ocenjivanjem ljudi koji to jesu već učinili.
Preporuke:
9
1
43
četvrtak, 05 decembar 2013 20:53
seljak bezemljaš
Mi imamo snobova za pet država,(ne samo od devedesetih). Nemamo Vilijama Takerija.(zaboravimo na trenutak Steriju)
Tekerijevu KLjIGU O SNOBOVIMA (i VAŠAR TAŠTINE odnosno ROMAN BEZ JUNAKA)pronašao sam u fabričkoj biblioteci. Ako se tako može nazvati zabačena, zaključana prostorija, u koju niko godinama nije ulazio. Knjige su čamile na policama. Požutele, buđave, prašnjave.(Uverio sam se da knjige PROPADAJU od nečitanja)
Listajući naslove, doživeo sam kulturni šok.
Izuzetno dobar izbor iz svetske književnosti.
Pedesetih godina,odlučeno je da fabrike imaju biblioteke. Ne stručne knjige.(bilo je i toga ali odvojeno) Beletristika dakle.
Da se ispravi nepravda što proleteri nisu imali
pristup svetskoj literaturi.
Pošto tada drug J.B.Tito nije pisao,a ni Todo Kurtović, nije bilo Kardeljevih pravaca razvoja o kojima su naši doktori nauka napisali nekoliko stotina knjiga + o oour i zur,nije se imalo kud i štampani su klasici.
nastavak
Preporuke:
3
0
44
četvrtak, 05 decembar 2013 21:39
seljak bezemljaš
nastavak
Stigle su, police,na policama knjige, zaposlen je i bibliotekar ali čitaoca nije bilo. I radnik, i dipl. ing. i dipl. pravnik. i dipl. ekonomista, umesto u biblioteku, odlazili su u bife. Bivalo je da svi piju,kao u Orfovoj Karmina Burana, ali da čitaju, to nije viđeno.
Zdrava i praktična, većina sa pravom odbija susret sa knjigom. (Ivo Andrić je govorio o značaju, biblioteka ali to se sigurno odnosilo na manjinu iz njegovog kruga) Doduše, dipl. su možda trebali da čitaju ali nisu.
Bibliotekar je šezdesetih dobio neki drugi posao,(da nešto mastiljari)
Knjige koje su već požutele od tuge, i zaprašnjavile se, su ZAKLjUČALI.
Tako je propala lepa zamisao da svi budemo NAČITANI.
Tako je to sa lepim zamislima.
Zapisah ovo sećanje, sa skrivenom namerom, da će neko,nekada, proučiti i opisati, kako se možda i htelo,A NIJE ZAŽIVELO. To će možda biti važno svedočanstvo o prošlom vremenu. SAMO JE TANKA INTELEKTUALNA OSNOVA MOGLA STVORITI TOLIKO SNOBOVA (ISKORENjENIH SKOROJEVIĆA)
nastavak
Preporuke:
4
0
45
četvrtak, 05 decembar 2013 23:05
seljak bezemljaš
nastavak
Biblioteka je završila kao stari papir. Kad, ne znam.
Novi vlasnik, koji je prodavao sve od reda, ili pre njega za sindikalnu eskurziju.
Ne bi bilo istinito, kada bih rekao da je neko bacio knjige u stari papir. Po formi jesu bile knjige, ali su posmatrane kao papir.Od dana kada su stigle. Teško da je i jedna bila pročitana.
Zanimljivo je da je onaj koji je imao ključ od "tamnice" smatrao da bi uzimanje knjiga bila krađa.
Da li se tada kralo. Zanemarimo da sedamdesetih na veliko počinje pljačka preko re-eksportnih firmi.
Detalj iz fabrike.
Kažem radniku koji viče na lopove koji su odneli lonac sarme iz fabričkog restorana.
I ti kradeš.(pravio je osovinu za cirkular) On se zaprepasti. I svi oko njega.
JA NE KRADEM kaže on.NIKADA NE BIH UKRAO. ALI OVO MI TREBA. ALI I TA OSOVINA JE FABRIČKA KAO I SARMA insistiram ja DA ALI SARMU SMO MOGLI POJESTI poentira moj sagovornik
Preporuke:
3
0
46
petak, 06 decembar 2013 01:49
Bob
Najgori, najprizemniji, najprostačkiji, itd. srpski nacionalizam je daleko univerzalniji i čovečniji od njihovoh humanizama, prava, demokratija, amerikanizacije, pederizacije, feminizacije itd.
Ništa novo nisam rekao, ali da ponovim.
Preporuke:
4
5
47
petak, 06 decembar 2013 18:39
Milena Milin
Hvala g. Vučiniću! Da li je tekst poslat 'Politici''. Morala bi da ga objavi.
Preporuke:
1
0
48
nedelja, 08 decembar 2013 14:09
Ned Miler
Većina onih kiji su kreirali "nove" standarde na Balkanu sada govori i piše drugačije- bez "odgovornosti" za ono što je ovde urađeno s bombama i uz našu lopovsku maštu. Hoću da se složim i sa mišljenjem o Ribnikarima.Ovako kao Ana Tasić više ne misli ni Kušner.Prosto se moglo videti da je Božićna atmosfera sva čežnja nesretnih Srba i Bugara. Ako se htelo. A nije...? Nedajmo se...
.jpg)
Od Ane Tasića,
I od Ane jadne,
Ocene su gadne,
Ali Srbin zna,
Da je ocena sa DNA.
Zna Srbin istinu,
Jednu, jedinu,
Niko ga neće dovesti,
Do promene svesti.
Drugo- molim za malo razumevanja za Anu Tasić (koju ne poznajem, prvi put čujem za nju)- sa nekakvom drugačijom kritikom ne bi dočekala ni petak u "Politici". Znamo kako se kadrira u "srpskim" medijima, valjda?
Treće- a ko kaže da ova mlađa generacija uopšte kapira svu tragiku i dubinu takvih dela? "Srpska trilogija" Jakovljevića je malo preteško delo da do njegove suštine stigne neko školovan "po Bolonji", Megatrendovima" i sličnom. Za to treba poširoko poznavanje materije, koju mlađahna Ana izgleda- nema.
Još sa žutim pramenom svesti- šta očekivati?
Malo je Srba ostalo sposobnih da dosegne epiku ovog dela; nemamo, realno, ni glumaca koji to mogu da iznesu, ne više.
Treba dozvoliti i tu mogućnost- da predstava i nije baš- najuspelija.
A Ana Tasić je, realno, tako malo bitno ima, spram jednog Jakovljevića, da je meni sve ovo po malo i komično...
Mislim da ste upravo potvrdili moje konstatacije; u žirijima- 10 zadnjih godina.
Biti u žirijima u vreme "žutice nikako nije neko afirmativno priznanje sposobnosti, već političke podobnosti, koja isključuje kompetentnost- a priori.
A t, što je selektor dana komedije u Jagodini- e, to je negde u rangu venecijanskog bijenala, valjda!?
Tasićeva, naprosto, nije kalibar koji može da dobaci do Jakovljevića; čak i da jeste- kako, kad je "žuta"?
Jer, da nije žuta, ne bi bila u "kulturnoj" redakciji "Politike", zar ne?
Može li se sve to razumeti?
Our first stop: A nostalgic amusement park in northern Serbia that recreates Marshall Tito's Socialist Federal Republic of Yugoslavia with startling accuracy and grimness.
Watch the rest here!
Part 1/5: http://bit.ly/Balkans-1
Part 2/5: http://bit.ly/Balkans-2
Part 3/5: http://bit.ly/Balkans-3
Part 4/5: http://bit.ly/Balkans-4
Part 5/5: http://bit.ly/Balkans-5
http://www.youtube.com/watch?v=hbj4nLOPN8o&feature=em-subs_digest-vrecs
Darko Ribnikar, njegov brat, urednik "Politike", rezervni kapetan, poginuo 31. avgusta 1914.
Verujem da se kosti ove dvojice junaka prevrću u grobu kad vide gde je stigla njihova "Politika".
Ovo nije Ana Tasić, nego Jovan Deretić. Pa ako vam je on ideološki ostrašćeni antisrbin, ili šta ste već priplepili nesrećnoj kritičarki, onda aferim.
Istina je međutim prosta - Srpska trilogija zaista jeste plitka, slaba i naivna književnost. To ne kaže samo na Taić, nego praktično svi teoretičari književnosti koji išta vrede, pa i oni poput Deretića, kojima patriotski patos inače nije stran.
ali rana kaplara Živana
ponosnija od Kajmakčalana.
Visi ruka na dve krvne grane,
al govori kaplare Živane:
"Imal koga vojnika u puku
da otkine moju desnu ruku,
da mitraljez prvi ne prestane"
Proste rane,kaplare Živane.
Ovo bejahu očevi i dedovi,a ko su ovi sada?
Nemamo mi cime da se pohvalimo. Kakav, Njegos, Andric, Cosic, Jakovljevic,...Trice!
Ali zato vec stolecima ceo svet gusi "herojska" prica o "Ricardu lavlje srce" od obdanista (mac u kamenu), Robin Hudu, Ratu Sever Jug, ...i ostalim storijama "milog" nam zapada.To su "prave" vrednosti u koje hoce da nam promene svest.
Pa , vredi se ugledati na njih ,bar , kako se prezentira i cuva sopstvena istorija.
Moramo raazmisliti, pristajemo li na tu promenu svesti!
Kog je pametnog i mudrog čoveka ikada interesovalo šta dezinformiše i spletkari tabloidni list POLITIKA?
Tako i sada: nisu opasni ovi karakteri na vlasti kupljenih diploma i biografija koji rastaču državu, nije opasan osiromašeni uranijum u zemlji i vodi, nisu opasne hiljade sati TV programa dnevno s banalnim ili vulgarnim sadržajem, nije opasno ... već je opasna predstava koju gleda par stotina gledalaca dva puta mesečno kojima je to društveni izlazak i vrsta zabave ...
Čija je jedina veličina u tome što je bio Titov pajtos.
"Malo vas je, ali ste zato nebitni!"
za razliku do nas - dvojice
-koji je, jel'te, nepogrešiv...
Mogu da se kladim da ste oduševljeni Pavićem, jer je on odlično dočekan od kritike, jednako kao i od snobovske publike. A ispraznije i besmislenije knjige od rata na ovamo niko ne napisa; na prste da pobrojiš mazohiste, koji je nisu "batalili" pre polovine...
Pišete latinicom; to je još jedna indikacija.
Nekima je stil sve; Jakovljeviću- samo oruđe.
On se bavio suštinom, i narodskim jezikom opisao tragiku, koju mnogi nisu u stanju ni tako uprošćenu da shvate.
Dr'šte se Vi kritike, i smarajte Pavićima, Kiševima i sličnim snobovskim autorima.
pustite prost narod da se "zamajava" sa netalentovanim Jakovljevićem.
Nema narod pojma o kritici, nit' ga interesuje. Ovakva, kakva je- ne služi ničemu.
Svaki nacionalizam je opasan a srpski je najopasniji! " Zato ste vi "Drug"Taso! Kao takvom jasan mi je nivo vašeg obrazovanja kao i jugoslovenska orijentacija .To vam tvrdi jedan srbski nacionalista.
strahovito zaudara na titoizam.
(titoizam- ..degeneracija od staljinizma ka totalitarnoj katoličkoj ideologiji Srednje Evrope,između dva svetska rata. Milorad Ekmečić
DIJALOG PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI)
Prepoznatljiv rukopis "poštene inteligencije".
Prvo sam pomislio da Politika objavljuje iz
arhive OZNe ili UDBe denuncijacije koje je "poštena
inteligencija" slala službi.
Pa sam mislio da je vremeplov. Nešto iz bogate istorije Politike.
Kad ono.Opet OKLEVETANI RAT. A mi bez Crnjanskog.
"Pod svojom maskom oni nisu gađali avet rata, nego Srbiju" Pisaće Crnjanski.I još...
"optužbe da je srpstvo izazivač rata....
to su bile, za vreme rata, parole naših najgorih neprijatelja. Posle rata,zanimljivo naših pacifista."
"Ono (srpstvo)se troši kao stena kap po kap, s godine u godinu frankovluk će da ga izloka" i poručivao:
"POGLEDAJMO KAKO STVARI STOJE SA ČISTO SRPSKOG INTERESA"
Dakle, eticno je povracati po srbskoj zastavi, mada je po malo neestetski!
Ima tri godine kako ne citam to nemacko glasilo, mada sam do trenutka prestanka citanja istog, objavio preko 800 kriitickih komentara neprestano ratujuci sa Tanjom Petrovic, urednicom elektronskog izdanja.
Šta su stvarno "pod svojom maskom" gađali hajkači na Crnjanskog, otkriće se 1944.g.
"internacionalisti", "levičari",itd, priču o
"socijalnoj pravdi" pričali su u funkciji
rešenja "nacionalnog pitanja".
Ono što nisu mogle da postignu sve kaznene ekspedicije od 1804, spolja, postigli su"levičari" iznutra. Da je srpski etnički prostor od Beograda do Vranja. Tako je 1944.g, izvršena revizija Prvog Svetskog rata. Poništeno je pravo, masovno stiglo završetkom rata a na ovim prostorima obezbeđeno pobedom na Kajmakčalanu.
"Kritičarka" naravno ne razmišlja o ovome. Ona ide
širokim drumom. To je put kojim su prošle silne kaznene ekspedicije.Što peške, što sa bombarderima.
Put kojim su prošli "levičari". Na tom putu je i
"nemilosrdno uništenje reakcije" što Politika objavi 5 novembra 1944 iz pera Marka Ristića, koji se pozva na Koču i Peku. Carski je to drum.
nastavak
Ne možemo od osrednjaka,(mediokriteta9, očekivati da krči nove puteve. On (ona) ide utabanom stazom.
Gleda od kuda vetar duva, i odakle pare stižu.
Objavljen je što javni što tajni rat suverenosti država. Nezavisnost se nagriza, virtuelnim javnim mnenjem, koje se finansira od strane zapadnih država.
Kada je to tako, šta da radi osrednjak već da zvoni, "na larmu",da lupa u doboš, u zvečku. Da prijavi
"društveno opasnu pojavu". Da javi da nije skrenuo, (skrenula) sa širokog carskog druma. U neku ruku je to i dozivanje drugih. Tako se hajkači dozivaju.
Naravno da je "internacionalizam"kao izraz malograđanske sreće, prisutan na tom putu.
Gde je tu list Politika.
nastavak
Nije greškom- oni jesu autori snobovske Srbije.
Ako ste čitali "Hazarski rečnik" ili "Grobnicu za Borisa Davidoviča", (i to do kraja!) i to Vam se dopalo (!?)- kvalifikovali ste se za "krug dvojke".
No, samim tim- izgubili nešto važnije, o čemu ne bih ovde.
Erneste, Erneste...
Ne gubite vreme na reklamirane sa zapada, ako sebe smatrate Srbinom.
Ukoliko se ne smatrate, izvinjavam Vam se- bejah u zabludi.
Erneste.
neko je (verovatno greškom) Pavića i Kiša nazvao snobovskim autorima."
Nije greškom- oni jesu autori snobovske Srbije."
Između Pavića i Kiša ne postoji paralela koju vi podrazumevate. Između njih takođe postoji razlika i u formatu.
samo trojica srpskih pisaca pisala o Prvom svetskom ratu i stradanju srpskog naroda - Ćosić, Rastko Petrović i Stevan Jakovljević"
Više, mnogo više...I mnogo slabije od pomenutih. Poslednji u nizu je Aleksandar Gatalica, "Veliki rat" 10. izdanje 2013. Uložio je silan trud, a nije morao.
Tekerijevu KLjIGU O SNOBOVIMA (i VAŠAR TAŠTINE odnosno ROMAN BEZ JUNAKA)pronašao sam u fabričkoj biblioteci. Ako se tako može nazvati zabačena, zaključana prostorija, u koju niko godinama nije ulazio. Knjige su čamile na policama. Požutele, buđave, prašnjave.(Uverio sam se da knjige PROPADAJU od nečitanja)
Listajući naslove, doživeo sam kulturni šok.
Izuzetno dobar izbor iz svetske književnosti.
Pedesetih godina,odlučeno je da fabrike imaju biblioteke. Ne stručne knjige.(bilo je i toga ali odvojeno) Beletristika dakle.
Da se ispravi nepravda što proleteri nisu imali
pristup svetskoj literaturi.
Pošto tada drug J.B.Tito nije pisao,a ni Todo Kurtović, nije bilo Kardeljevih pravaca razvoja o kojima su naši doktori nauka napisali nekoliko stotina knjiga + o oour i zur,nije se imalo kud i štampani su klasici.
nastavak
Stigle su, police,na policama knjige, zaposlen je i bibliotekar ali čitaoca nije bilo. I radnik, i dipl. ing. i dipl. pravnik. i dipl. ekonomista, umesto u biblioteku, odlazili su u bife. Bivalo je da svi piju,kao u Orfovoj Karmina Burana, ali da čitaju, to nije viđeno.
Zdrava i praktična, većina sa pravom odbija susret sa knjigom. (Ivo Andrić je govorio o značaju, biblioteka ali to se sigurno odnosilo na manjinu iz njegovog kruga) Doduše, dipl. su možda trebali da čitaju ali nisu.
Bibliotekar je šezdesetih dobio neki drugi posao,(da nešto mastiljari)
Knjige koje su već požutele od tuge, i zaprašnjavile se, su ZAKLjUČALI.
Tako je propala lepa zamisao da svi budemo NAČITANI.
Tako je to sa lepim zamislima.
Zapisah ovo sećanje, sa skrivenom namerom, da će neko,nekada, proučiti i opisati, kako se možda i htelo,A NIJE ZAŽIVELO. To će možda biti važno svedočanstvo o prošlom vremenu. SAMO JE TANKA INTELEKTUALNA OSNOVA MOGLA STVORITI TOLIKO SNOBOVA (ISKORENjENIH SKOROJEVIĆA)
nastavak
Biblioteka je završila kao stari papir. Kad, ne znam.
Novi vlasnik, koji je prodavao sve od reda, ili pre njega za sindikalnu eskurziju.
Ne bi bilo istinito, kada bih rekao da je neko bacio knjige u stari papir. Po formi jesu bile knjige, ali su posmatrane kao papir.Od dana kada su stigle. Teško da je i jedna bila pročitana.
Zanimljivo je da je onaj koji je imao ključ od "tamnice" smatrao da bi uzimanje knjiga bila krađa.
Da li se tada kralo. Zanemarimo da sedamdesetih na veliko počinje pljačka preko re-eksportnih firmi.
Detalj iz fabrike.
Kažem radniku koji viče na lopove koji su odneli lonac sarme iz fabričkog restorana.
I ti kradeš.(pravio je osovinu za cirkular) On se zaprepasti. I svi oko njega.
JA NE KRADEM kaže on.NIKADA NE BIH UKRAO. ALI OVO MI TREBA. ALI I TA OSOVINA JE FABRIČKA KAO I SARMA insistiram ja DA ALI SARMU SMO MOGLI POJESTI poentira moj sagovornik
Ništa novo nisam rekao, ali da ponovim.